Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

Занимљивости

Језик интернета

 

Не постоје неразвијени језици

Веровало се и још увек као предрасуда постоји уверење у западном свету да технолошки неразвијена култура не може имати богате и развијене језике. О каквој је предрасуди и самодопадљивости реч може да покаже неколико примера извесне језичке надмоћи по неким показатељима у тзв. неразвијеним (индогеним) језицима. Много је примера који показују да тзв. неразвијени језици имају категорије којима много финије нијансирају многе појаве, него језици које сматрамо развијеним.

Западнокавкаски језик убуху познаје чак 80 сугласника.

Неки језици у Аустралији имају узузетно развијен систем личних заменица тако да праве разлике у ви= двојица, ви= две (жене), ви= сви, а исто тако и у заменици ми. Неки канадски језици, пак, праве разлику између њега (присутног) и неког другог њега (неприсутног). 

Лексика, уопштено, није показатељ развијености језика. Ако бисмо гледали поједине лексичке групе, рецимо називе за сродничке односе, онда би енглески језик био крајње неразвијен, а језици многих племена развијени. У енглеском језику реч „рођак“ не разликује чак ни пол рођака, а камоли да прецизно нијансира порекло тих сродника по мушкој или женској линији, узрасту, ближем или даљем крвном сродству итд. Све те нијансе познају многи тзв. неразвијени језици. И не само то. Постоје језици у којима се при обраћању одређеним рођацима негује и одређени стил у обраћању. Лексика заправо само говори о каквој је култури реч, а не да ли је та култура развијена или неразвијена. Ако неки језик има једну реч за неки појам, а не прибегава парафрази, то показује да та реч заузима значајно место у тој култури. На примеру енглеске културе, која нема развијену лексику за рођачке односе, закључили бисмо да не постоји култ сродничких односа или је он врло слаб, у шта нам није тешко поверовати.

За лицемерни западни свет свакако је најчуднија језичка појава евиденцијалности у неким тзв. неразвијеним језицима. Наиме, постоје језици који имају различите облике за исказе којима су сами присуствовали и могу их посведочити, и оне које само преносе. Језик тујука, којим се говори у Бразилу и Колумбији разликује чак 5 нивоа сведочења: визуелна потврда, невизуелна потврда, вероватноћа, преношење, тј. потврда из друге руке, претпоставка, тј. прича се. Овакав систем почива на сталној провери истинитости и веродостојности, сталне провере реченог јер је у комуникацији граматички облици непрестано изискују изјашњавање на ком доказу се заснива изјава. Замислите ту исту ситуацију у западним језицима! На шта би личили, рецимо, политички говори?! Практично их не би ни било кад би се већ граматичким обликом морала потврђивати истинитост.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: