Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

Лингвистички контакти и лингвистички конфликти

Највећи “зелени” лингвиста света Дејвид Кристал упозорава да није само нестанак говорника разлог за забринутост, да још више, мада дугорочније, претња постоји и у замени једног језика другим. Један од узрока замене може бити и тако популаран  билингвизам. Знак за узбуну могу бити и наоко безазлене језичке појаве. Примећујући да “између ушушканог безбедног света академске примењене лингвистике и стварности још увек зјапи огроман јаз” Кристал истиче да је тренутак да се алармира ситуација чак и кад приметимо необично велик број позајмљеница, а камоли кад приметимо замену читавих језичких структура новим, по моделу другог језика. У условима глобализације свест о угрожености језика је знатно смањена. Наведене појаве пре ће се сматрати пожељним, природним додиром култура тј. културних контаката. Постоји, међутим, много више показатеља да се културни контакти у савременом свету претварају у културне конфликте, тј. да се једна, доминантна култура развија на рачун друге, а не заједно, или допуњујући је. Границе између нормалних промена који сваки језик трпи, најчешће баш као природну последицу културних контаката, и слабљења једног језика говорници тог језика најчешће не примећују на време. По логици, у додиру два језика, већи ће утицај вршити онај који је надмоћнији по неком од раније наведених критеријума о тзв. малим и великим језицима. Но, контакт се лако може претворити у сукоб (конфликт) и уместо благотворног утицаја једног језика на други, дешава се насиље једног над другим. Тај утицај може бити планиран,  (зло)намеран, насилан, дугорочан, како се често дешавало у прошлости (пример замене једног језика другим у историји можемо прочитати овде); може бити прикривен и манипулативан, што је особина каснијих времена; а може бити резултат немара, чак и жеље говорника језика примаоца утицаја да се затре.  

Кристалова књига Смрт језика (Београд, 2003) доступна је нашој јавности. Вредне помена су и књиге: Гласови који нестају Данијела Нетла, Зауставите смрт језика Сјузан Ромејн. 

Кристал разазнаје три фазе у одумирању тј. угрожености једног језика, којима су врло често узрок управо културни контакти, који се претварају у културне конфликте.

  1. Културна хомогенизација у којој језик доминатне културе продире свуда, потпомогнут свакодневним и немилосрдним притиском с медија. Тај притисак може бити „одозго“ у виду иницијатива, препорука чак и закона; а може бити „одоздо“ у виду модних трендова вршњака који намећу нови стил живота и говора, као пратеће појаве новом начину живота. Тенденције хомогенизације не морају бити планске и најчешће су неартикулисане.
  2. Период све учесталијег билингвизма: још увек се прича и влада својим језиком, али се он битно мења, или се у свој језик умећу структуре и читави дискурси језика доминантне културе.
  3. Младе генерације све боље влада језиком доминантне културе, поистовећује се с њим, а за сопствени језик и културу их везује осећање стида. То је потпомогнуто и ставом говорника тзв. светских језика, којима је монолингвизам пожељно и нормално стање, па непрестано упућују поруке да ће неприхватањем језика остати ускраћени за предности те/тих култура којима млади теже. 

Драматичан ход од угроженог до језика у одумирању / повлачењу / нестајању не траје дуго, али га примећујемо касно, као што је, рецимо, тешко уочљива учесталост  преласка с једног кода на други: угрожени језик присваја неке одлике контактног језика. Различити аспекти језика мењају се различитом брзином. На удару се могу наћи не само све чешће позајмљенице, него и граматичке и правописне одлике. Речник младих постаје све оскуднији, стручна терминологија врви од речи из доминантног језика, читаве области људског рада (банкарство, туризам, технологија) почивају на доминантном језику и тако матерњи језик губи многе области, које је раније имао, обично оне које сматрамо просперитетним,. Матерњи језик је присутан само у неким областима, декоративно, обично у уметностима – фолклоризација језика, а остале функције губи.

Додатни извор – и смешно и жалосно: Престижан посао тражи престижан језик

 

Спонтани живот и смрт дијалеката и локалних говора

У тужној причи о одумирању језика говорници неког језика најмање су свесни чињенице да је и одрицање и нестајање дијалеката и локалних говора, такође води слабљењу једног језика. Први велики удар на спонтан живот дијалеката имали су и имају електронски медији. Полазећи од тога да се путем медија прича стандардном нормом, ма колико електронски медији имали свој специфичан језик, несвесно утичу на све слојеве, не само на образоване људе, да се разлике између нормираног језика и локалних говора постепено укидају. Локално постаје нешто чега се сами говорници стиде, клоне га се и труде се да у свакој прилици и на сваком месту говоре стандардним језиком. Однос дијалеката и језичког стандарда  на микроплану једне језичке заједнице исти је као однос једног „малог“ језика и контактног „великог“ језика на глобалном плану. То се односи и на оне језике који су за основу свог стандардизованог језика узели један дијалекат и за оне који су стандард градили неки наддијалекат који има особености више дијалеката. Осим електронских медија на нестајање дијалеката утиче и степен образованих људи, или бар оних образованих људи који нису васпитани да све језичке појаве, па и дијалекте виде као богатство, а не назадовање или примитивизам језика. Лек или превентиву за појаву нестајања дијалеката потребно је тражити тамо где су јој и узроци: у образовању. Школа би могла и требала да буде та која ће пружити знања о језичким нормама, али и та која ће неговати љубав и поштовање према дијалектима. Медији такође.

Језички контакт се не мора нужно претворити у језички конфликт, од чега зависи виталност једног језика. Некада културни контакти доведу до језичких савеза и контактних језика (пиџин-језици и језици креолског типа). Од виталности зависи степен угрожености или потенцијалне угрожености неког језика.  

ВЕЖБА: Одређивање виталности / угрожености свог матерњег језика

Еколингвисти имају више класификација језика по виталности и по степену угрожености. Једна од њих разликује следеће категорија језика:

  • витални језици: говори велик број људи у заједници, која је уз то просперитетна
  • витални, али „мали“ језици: има мали број говорника (1000-10000 говорника), али се ради о изолованим заједницама, чија је спремност да очувају свој језик равна спремности на изолованост; имају изузетно позитиван однос према свом језику и високо развијену свест о језику као обележју идентитета
  • угрожени језици: говори их довољан број људи, али је то, глобално гледано, друштвено и економски маргинализована заједница; опстанак је могућ само у повољним условима и ако их заједница адекватно негује и не жели побећи од свог идентитета
  • готово изумрли језици: говори их известан број старијих људи, а млађи одбијају;
  • изумрли језици: нема више живих говорника, па ни могућности оживљавања

 Могућности ревитализације угрожених језика

 Свест о евентуалној угрожености језика, по правилу, биће развијена код оних говорника, појединачних или читаве заједнице, уколико језик доживљавају као властиту идентификацију. Такви говорници ће доминантни језик схватати као средство комуникације, а свој и као средство комуникације и као средство идентификације. Они неће имати проблема са прелажењем границе из културног контакта у културни конфликт јер се са културом другог језика не идентификују, него се њоме само служе.   

 Ревитализација угроженог језика могућа је само кад његови говорници имају изузетно позитиван однос према свом језику: воле га, воле да се служе њиме, ангажују све његове стваралачке моћи у свом говору, поносе се њиме… И обрнуто: уколико се стиде свог језика и културе, труде се да у свакој прилици унесу речи из доминантног језика, сматрају свој језик неплодотворним и недовољним, кочницом развоја… тада ће процес одумирања бити много краћи, а ревитализација готово немогућа.  

 ВЕЖБА: анкета Мој језик је мали / велики зато што…  

О језицима условно говоримо као о великим или малим, ма колико да знамо да се језик не мери неким прописаним и јединственим мерилима. Имамо сопствене представе о томе који су једни, који други и критеријуме по којима то утврђујемо.

Покушаћемо да утврдимо какав је, и по којим критеријумима, наш матерњи језик: мали или велики. У сваком реду уз наведене показатеље одаберите једну тврдњу: или је мали или је велики по наведеном показатељу, тако да када завршите вежбу имате 7 одабраних тврдњи.  

Сабирање и анализа одговора

Пошто означимо сваки од критеријума, сабраћемо све бодове и анализирати резултате. За које процене међу критеријумима језика по величини можемо рећи да су наше субјективне процене и вредносни судови, а који су објективно проверљиви? За који од критеријума се људи најчешће опредељују кад о неком језику говоре као о малом или великом?  

О туристичким кретањима данас се говори као о специфичним, најмасовнијим привременим миграцијама савременог човека. Било где да се у Европи нађемо, сачекаће нас туристички водичи и монографије на шест тзв. светских језика. Који су то језици, и по којим критеријумима су одабрани? Упоредићемо по колико смо ми критеријума одредили свој језик као велики, те ћемо и на тај начин закључити који су критеријуми данас преовладавајући при одређивању величине једног језика. Библија, најчитанија књига свих времена, писана је на једном дијалекту јеврејског језика, а најчувенији су и најчешће коришћени преводи са старогрчког. Током средњег века превођена је на латински и старословенски, због чега су ти језици сматрани богослужбеним, и имали су велики углед међу језицима, и кад народи који су се њима служили, нису имали велику економску, војну и другу моћ. Времена се мењају и критеријуми због чега се нешто сматра малим или великим.  

Песник Б. Х. Одн је говорио да се поезија никада неће моћи писати на интернационалном језику. По поезији је процењивао величину неког језика. Дијалекат на коме је написана Библија, иако мртав јер се њим више не говори, за њега је један од највећих светских језика, јер нас је одвео до Бога, неба. За Одна је и песник свештеник, чија је црква језик. Ми, наравно, нисмо сви песничког сензибилитета, али при опредељивању по различитим критеријумима за то да ли је наш матерњи језик мали или велики, и сами смо могли закључити да према неким критеријумима имамо врло „песнички“ однос тј. субјективан и ирационалан, тешко проверљив објективним показатељима.

Дискусија: Поразговарајмо о томе чиме смо се руководили при одређивању величине и значаја нашег матерњег језика, као и о нашим ставовима према тзв. Светским језицима, које прво рачунамо у велике. 

Доминација енглеског језика   

Има аутора који сматрају да лингвистички контакти ни не постоје, да се сви претварају у лингвистичке конфликте, да, рецимо, сваки уплив страних речи штети језику. Такве обично зовемо језички чистунци (пуристи). Сложићемо се сви да такво мишљење мора да заступају хрватски лингвисти јер се код њих све речи преводе или смишљају домаће, најчешће калковањем.

Доминација енглеског језика ствара проблем многим језицима, више малим, али и великим. Рецимо, велики је уплив енглеског језика на француски језик. Ствара се нова варијанта енглеско-француског који зову франгле. Француска влада још од осамдесетих година прошлог века доноси читав низ подзаконских аката и одлука којима регулише или спречава коришћење страних речи у јавном говору и писању. Слично хибридном језику франгле, постоји и израз коглиш за корејски језик, презасићен англицизмима; абонос за енглески језик америчких црнаца; а за српски језик са непотребним англицизмима англосрпски (Твртко Прћић).  

Твртко Прћић, и сам англициста, посматра српски језик у ширем контексту и примећује управо оно на шта Кристал упућује – замену једне културе другом, при чему су промене у језику само неке од последица. Он енглески сматра својеврсним одомаћеним страним језиком, а садашњи тренутак језичке праксе зове англосрпским, дијагностицирајући на тај начин, по Кристалу, другу фазу одумирања српског језика, рекло би се, без могућности ревитализације. И Бугарски каже да је енглески језик није само средство интернационалне комуникације, него и симбол модерног начина живота , са којим се идентификују млади (Језик и култура, Београд, 2005, стр. 125), али он не признаје да је српски језик угрожен. Он уочава да  енглески језик у свету има три улоге: као изворни матерњи језик, као други језик, и као страни језик. Сам предлаже и четврту улогу – додатни (additional) језик, коју види у Европи и тзв. евроенглеском.

Додатни извор за оне који желе да сазнају шта је angloCOOLtura?   

Prćić_Globalna_anglocooltura 

Језичку судбину света многи виде у доминацији енглеског језика као језика глобалне комуникације. Има, међутим, аутора (Николас Остлер, Царства речи, Београд, 2008) који сматрају да досадашња историја језика показује да нема правила и да је пуно изненађења. Он та могућа изненађења не предвиђа, али их сматра извесним. Више се бави описом и закључцима како је тај језик стекао своје позиције, закључујући да је стицај срећних околности и вештина учинио да тај језик постане престижан: „Као прво, енглески је производ људске друштвене способности да створи заједнички језик међу неравноправним групама које живе на истој територији. Као друго, он је производ вештине коју је та јединствена острвска заједница стекла да користећи своју поморску моћ шири своје грађане и свој политички утицај било где у свету где би открила неку рањиву тачку. И, коначно, он представља творевину чињенице да је био најпогоднији језик за комуникацију када су Европа, Северна Америка и на крају читав свет открили како да остваре профит од фосилних горива, науке и масовног тржишта.“ (Остлер, стр. 623) Као најјачи разлог за измену постојеће језичке ситуације и експанзије енглеског језика Остлер види у томе што највећи део света за енглески језик везује „глобалне силеџије“ (Остлер, стр. 626), а отпор према њима може бити добар разлог за промену смера експанзије тог језика и крај британске умишљене моралне невиности коју је у једној самоироничној реченици резимирао публициста Џон Сили: „Изгледа да смо, по свему судећи, освојили и населили пола света у налету расејаности.“

 

 

 

 

 

One response to “Лингвистички контакти и лингвистички конфликти

  1. Драгана 27. мај 2012. у 20:44

    Значајна дела српске књижевности чине наш језик великим већ тиме што је послужио као основно стваралачко средство богатих изражајних могућности. Наши књижевни великани својим вредностима премашују границе српске књижевности постајући део светске културе. Издвојени сопственим стилом и поетикама, књижевна вишезначност и висока естетска вредност њихових дела доприносе развијању основних људских вредности и чини их својом универзалношћу свеопштом својином разних народа, без обзира на разлике.

    Издвајање појединаца и њихових дела изискује много времена, труда и простора како се ненамерно не би неко прескочио, али се мора на овом месту навести почетак свега. Први српски допринос светској књижевној баштини дао је свети Сава, отац тадашње богате књижевности, нових духовних вредности у које је уграђена и ћирилица. И тако кроз историју можемо ићи до данашњих дана, уз ризик прескакања у развојном путу наше књижевности чија су дела преведена на многе језике света: Доситеј Обрадовић, Ј. Стерија Поповић, П. П. Његош, Л. Костић, Ј. Дучић, М. Ракић… Р. Домановић, И. Андрић, М. Црњански, Д. Киш… па све до М. Павића. Многи су нашли своје место у светској књижевној баштини, о чему сведоче бројна признања, интересовања за њихово стваралаштво, стране студије о томе, као и разни европски и светски лексикони у којима њихова имена нису изостала.

    Не сме се занемарити значај ризнице наше народне њижевности изнедрене из традиције српског бића, на најлепшем језику на свету – српском народном језику! Годинама се преводи у свету, а може се рећи да је све почело с Гетеовом одушевљеношћу ,,Хасанагиницом“. Странац је научио српски језик како би превео, како он каже – најлепшу лирску пему у светској књижевности. Не јењава ни данас интересовање за српску народну књижевност, али се о томе мало код нас пише и зна. Британски лингвиста и слависта Џефри Лок превео је и објавио на енглески језик велики део српске епске поезије, не скривајући своју опчињеност ,,Бановић Страхињом“ ставивши ову песму у сам врх светске књижевности свих времена.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: