Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

Како живе и умиру језици

Под утицајем Дарвинове теорије и пре настанка ове дисциплине, о језику се често у фигуративном смислу говорило као о каквом живом бићу, које се рађа, развија, умножава, стари, нестаје, одумире и умире… Отуда и изрази живи и мртви језици. Ширењем тих фигуративних речи и израза можемо доћи до појмова који обележавају специфичне језичке појаве: васкрсавање језика, глотофагија, лингвосуицид, лингвоцид са значењем оживљавање језика, језички канибализам (прождирање једног језика од стране другог), прогон језика, језичко самоубитство, језичко убитство.
 
Живи и мртви језици, васкрсли језици
 
Живим језиком зовемо оне којима се говори, а мртвима оне којима се више не говори. Но, сами по себи ти изрази ништа не говоре. Тзв. класични језици, старогрчки, латински и хебрејски у том смислу одавно су мртви, али они настављају да живе кроз науку, у којој се користе. Ако за латински и кажемо да је мртви језик, он је свакако у језичком рају. Класични језици свакако имају будућност много бољу, него неки језици којима прети одумирање и  тешко да ће их свет памтити након нестанка.Међу живим језицима, постоје мање или више витални или жилави језици. Сматра се да су најжилавији језици из групе индоевропских, због својих особености, прилагодљивости и тока историје света, који им је био склон. Но, ни то није засвагда. Холандски језик некада је, у време колонијализма, попут шпанског и енглеског, живео и у освојеним територијама, а данас нестаје и у самој Холандији, уступајући место све моћнијем енглеском. Нису непознате ни појаве да мртав језик “васкрсне” што се покушало са ирским језиком, који је спољном присилом у прошлости био замењен енглеским. Најпознатији је, ипак, случај васкрсавања хебрејског језика код Јевреја, заједно са добијањем државности – Израела.
преузето из: Николас Остер „Царство речи“, стр. 604
 
Одумирање језика 
 
С друге стране, то што је један језик још увек жив, није гарант да ће тако задуго остати. Језици одумиру лагано и лако је приметити бољке од којих умиру. Ако пажљиво саслушамо примере из недавне историје језика, апстраховањем ћемо доћи до  разлога одумирања и смрти језика.
 
ПРИМЕРИ РАЗЛОЗИ
1898. у Крку угасио се далматски језик са смрћу Тонета Удине; 1974. смрћу Неда Мадрела угасио се келтски језик; 1970 умрла је жена која је говорила камашким уралским језиком, користећи га искључиво у молитвама; 1989. тагиш језик у Канади имао је само једног активног говорника – деведесетогодишњу Анђелу Сидни; досад је она, вероватно, умрла. ФИЗИЧКИ НЕСТАНАК ГОВОРНИКА
Године 1700. сви су Ирци говорили ирским, а данас скоро сви говоре енглеским језиком. Ирски се данас може проучавати као матерњи, али ту предност користи врло мали број Ираца, јер су изгубили везу са својим старим језиком. ЗАМЕНА ЈЕЗИКА ПОД ПРИТИСКОМ (ПОЛИТИКА)
Горњи и доњи лужичкосрпски језик постоје као књижевни језици са свим одликама развијеног језика од 16. века: имају граматике, правописе, речнике, штампу на свом језику и писму, изводи се настава без икаквих сметњи.  Немачка држава, чак, поспешује очување језика путем финансирања њихових медија и другог. Данас је то најугроженији словенски језик јер се његови говорници свесно одричу свог језика и не желе да га користе и негују, нити да то буде њихов матерњи језик. БОЉИТАК И ПРОСПЕРИТЕТ појединаца
У 19. веку у Бразилу је било 1000 индијанских језика, а данас се рачуна да их је било 200 јер немају писаних споменика културе. Рачуна се да 80% свих језика света никада није имало писани облик, а преостали пишу неким од 1.000 постојећих писама. Врло сличан проблем може да настане са књигама и другим писаним траговима на српском језику који није писан ћирилицом. Наиме, од 1992. године, кад су Хрвати званично укинули термин српскохрватски језик и употребу два писма те везали за свој језик хрватску латиницу, у међународној асоцијацији која се бави стандардима под ознаком ИСО / ФДИС 12190 хрватски и српски су заведени као два језика. Поменути светски стандарди не познају категорију да један језик може да користи два писма истовремено. Постоје појаве да један народ остави своје писмо и пређе на друго, као што су Турци декретом укинули арабицу, Румуни ћирилицу и прешли на турску односно бугарску латиницу. Истовремено постојање два писма постоји само у прелазном року док једно писмо не буде потпуно замењено другим и Европа не памти случај упоредог коришћења два писма у једном језику. Раздвајањем ова два језика поред једног, хрватског, као одговарајуће писмо уписана је хрватска латиница, а поред другог, српског, уписана је српска ћирилица. Пошто су језици врло слични, једино што их разликује јесте писмо. Могло би се десити да све што је на српском језику написано хрватском латиницом, јер не постоји српска латиница, сматраће се хрватским писаним спомеником!!! Логичан закључак је да, ако Срби буду наставили да све своје пишу латиницом, једног дана ће се констатовати да тог језика више нема јер нема више писаних споменика тог језика.  НЕДОСТАТАК ПИСАНЕ КУЛТУРЕ
У Аустралији је било око 200 домородачких језика. Данас су сви у фази одумирања: некима се још увек прича, некима и пише, али никада нико није покушао да их стандардизује: напише правила у правописима, граматикама и речницима. ЈЕЗИК НИЈЕ НОРМИРАН
Српски језик, иако по свему спада у мале језике, живео је и кроз своје многобројне дијалекте и локалне говоре. Не тако давно дијалектолог проф. Драгољуб Петровић, с тугом и горчином закључио је да српске земље нестају пошто их он дијалектолошки опише, те се плаши да се даље бави својим послом. Управо је завршио опис локалног говора Срба у книнској крајини пре него што су из ње Срби масовно побегли. У новим условима кнински Срби труде се да причају књижевним језиком. Под утицајем образовања, медија то би се лако могли десити и Србима усред Србије, који имају своје специфичне локалне говоре. УТИЦАЈ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА НА ЛОКАЛНЕ ГОВОРЕ И ДИЈАЛЕКТЕ
После распада СССР руски језик раслојио се на низ нових језика. Практично, свака бивша република, која је постала посебна држава, а користи се руским језиком, преименовала је руски језик у свој, евентуално мењајући писмо. Одакле нам је позната оваква језичка ситуација?

ЛИНГВИСТИЧКИ

ИНЖЕЊЕРИНГ

Холандским језиком говори 21 милион људи. Но, у јавној, научној употреби су све више термини енглеског језика. Холандски лингвисти предсказују да ће се ускоро холандским језиком говорити само код куће, и то само неуки, али неће бити језик који се користи у озбиљним стварима: науци, финансијама, технологији (Јохан ван Хорде). ГУБЉЕЊЕ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ ПОДРУЧЈА ЈЕЗИКА
 
Додатни задаци

О лингвистичком инжењерингу и одвајању црногорског језика као процеса који није започео недавно, него има своје раније покушаје, говори Драгољуб Петровић: интервју са Драгољубом Петровићем (Радио Светигора, 2006).

Петровић још 2003. предвиђа и одвајање војвођанског језика:  http://kovceg.tripod.com/dp_bruka_pred_svetom.htm

О лингвистичком инжењерингу или политолингвистици говори и Владислав Б. Сотировић: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/politolingvistika-i-raspad-jugoslavije.html?alphabet=c#yvComment1674

Лингвистичка екологија

Због појаве наглог нестајања и “кварења” језика којима нестанак још не прети, али мења њихово “тело”, међу лингвистима су се јавили тзв. зелени лингвисти или еколингвисти. Лингвистичка екологија бави се човеком, језиком и његовим социјалним окружењем, „климом“ у том окружењу и последицама по језик. О тзв. лингвистичкој екологији говори се од седамдесетих година прошлог века (Е. Хоген Екологија језика, 1972), али се тек од институционализоване и систематске подршке овој дисциплини може говорити о њеном званичном постојању. Институционализована подршка је уследила кад је стање постало алармантно, и кад  су статистички подаци о броју говорника показали да изнад 100.000 говорника има око 1000 језика, што је једва 20%  од укупног броја језика, за које се претпоставља да постоје:

Институнационализована брига за угрожене језике започела је 1992. у Квебеку на Међународном скупу лингвиста. УНЕСКО је први дао подршку и донео или прилагодио своје акте неговању и очувању језика. Међу њима је посебно значајан Атлас језика у свету којима прети изумирање популарно зван Црвена књига угрожених језика, која је допринела организовању читаве војске лингвиста који убрзано радо на пописивању језика који нестају свакодневно – сваке две седмице један језик нестане. Атлас садржи реалну процену да се 3000 језика, којима се данас још увек говори налази у „животној“ опасности. Књига је значајна и због пописа успешних иницијатива спасавања језика, које могу да послуже као пример и инспирација владама и стручњацима држава чији су језици угрожени. Наравно, не постоје међународне мере које ће прогласити неке језике угроженима, него таквим морају само говорници да га препознају.

 

Плакат са међународног конкурса поводом Светског дана матерњих језика

 

 

Ускоро се и Савет Европе придружио настојањима на исти начин: мање финансијском подршком за акције спашавања језика, више доносећи и прилагођавајући постојеће акте неговању језика као културног ентитета. Рецимо, савет Европе је 1996. у Грацу усвојио акт Језичко и културно образовање, по коме се подразумева да се кроз образовање јача језичка и културна самосвест, а учењем страних језика појачава толеранција и културне везе. У складу са овим актом тече и реформа школства у Србији. Дакле, званично и декларативно, циљ није унификација и превласт једног језика, него, напротив, самосвест с поштовањем других. И УНИЦЕФ и Савет Европе прогласили су и међународне празнике посвећене језицима: Међународни дан матерњих језика 21. септембра, Европски дан језика 26. септембра.

 

ДИСКУСИЈА: Међународни празници – славља или проблеми

 
Списак међународних / светских празника говори више о савременом свету и његовим проблемима, него о слављу и обележавању. У документу са списком тих празника можемо препознати те проблеме. Светски празници често су позив и иницијатива да се обележе акцијама које ће допринети решавању проблема. Уз које празнике са списка можемо везати проблеме језика?

 
Истинска брига или умиривање савести
 
Међутим, све то није утицало на чињеницу да језици и даље нестају, па акције међународних организација личе на умиривање савести. Један од разлога слабих ефеката лингвистичке екологије, осим формализма у подршци, јесте незаинтересованост самих говорника за опстанак сопственог језика у нестајању. Чак и међу лингвистима има оних који заговарају отварање сопственог језика према светским (читај енглески) јер то значи напредак, а остајање у оквирима сопственог значи заосталост. Ове тврдње занимљиво је посматрати у светлу оних народа и племена који су се одрекли или им је наметнут туђи језик. Рецимо, немогуће је утврдити, али је занимљиво размислити о томе јесу ли срећнији и напреднији аустралијски домороци, који живе изоловано и користе своје језике, макар немали писмо, или амерички Индијанци који су прихватили енглески?  У САД, чак дванаест држава има законе којима се строго прописује званично коришћење само енглеског америчког језика, али га посебне имигрантске заједнице користе само кад морају, и њихови национални језици претрајавају. Говорници имају јаку унутрашњу мотивацију да задрже своје националне језике, а ниједан званичан акт који би их подржао.
 
Интелектуална катастрофа човечанства
 
Због чега је разноликост језика (језички диверзитет) потребна? Као што је у екологији  потребна разноликост  врста да би се свет одржао, тако је на плану интелекта потребна језичка разноликост, јер језици су и памћење и мишљење човечанства, они обогаћују укупно људско знање, доприносе нашој и мудрости, прилагодљивости и укусу. Једна прича (један језик) не чине поглед на свет. На појединачном плану језици су идентитет појединца. Свет без те разноликости раван је свеопштој пустињи, а појединац обезличеној јединки без идентитета, и без знамења.
У овом тренутку хиљаде научника на терену бележе од последњих говорника језике који су пред нестанком, и тако их спашавају бар од потпуног заборава да су икад и постојали. Пошто језици не нестају само зато што немају развијену писменост или смрћу њихових говорника, у осталим начинима на које језици нестају, утицај и помоћ ове науке је немоћан. Проблем и са овом научном дисциплином јесте као и са екологијом: она сама не може спасити језик од нестајања, као ни екологија што не може сама спасити животно окружење. Може да забележи и опише, може да упозори на појаве које му прете, али не може да спречи, заустави, успори нестанак. Зато неки горко кажу да ова наука пише умрлице језицима. Лингвиста Мајкл Краус наговештава да ће у веку који долази 90% језика света нестати, а Кристал такав развој догађаја, који сматра извесним, ако се домаћи лингвисти и државе не пробуде, сматра интелектуалном катастрофом човечанства. Да до тога не би дошло, потребно је развити одговорност сваког појединца и сваког нараштаја, посебно стручњаке, за очување свог језика. Нажалост, како примећује Дејвид Кристал, већина стручњака и најодговорнијих људи понаша се по систему Шта се то нас тиче (тако гласи и једно поглавље његове књиге Смрт језика). Ранко Бугарски, један од водећих српских  лингвиста, своје књиге штампа хрватском латиницом и тврди да српском језику не прети нестанак јер још увек има говорника. Тиме он показује, мада је пре две године примио Дејвида Кристала, мада и сам повремено пише о проблемима лингвистичке екологије, да не признаје или не познаје поставке ове дисциплине и од свих показатеља угрожености неког језика признаје само број говорника. Сам се изјашњава да му је матерњи непостојећи српскохрватски језик, и сваки покушај језичке политике проглашава националистичким и шовинистичким.
 
Погледајте стручне радове о лингвистичкој екологији Предрага Пипера, Гордане Лековић, интервју са “зеленим” лингвистом Дејвидом Кристалом, као и  Ранком Бугарским. Линкови до ових прилога постоје и у листи линкова до веб-локација.
 
РЕФЛЕКСИЈА: Два различита погледа на актуелну језичку ситуацију и језичку политику током времена у СрбијиПрочитајте и промислите, приклоните се изнетим ставовима, или заузмите свој став.

 
  
 

One response to “Како живе и умиру језици

  1. Маринела Шћепановић 24. мај 2012. у 22:41

    „Умети уверити„
    Задати текстови су дугачки и пропагандистички.
    Текст господина Ранка Бугарског је писан лепим језиком, уредно аргументован са позивима на наведену литературу (мада нека од навођене и није излистана), добро структурисан… али у основи пренаглашено убеђивачки у својој намери да нас заиста убеди, уместо да на разложно и стручно увери, у своју тезу о нужности повратка законских одредаба о могућности званичног коришћења латиничног писма у српском језику.
    Текст господина Милосава Самарџића је отворен у потпуности у свом задатку да нас убеди (ни не потрудивши се да нас стручно и разложно увери) у то да је латиница хрватско писмо и да се зато не може користити у српском језику. Ауторово баратање историјским анегдотама и „чињеницама“ није поткрепљено изворима, као што то није ни позивање на мишљења и поступке других научника. Сматрам да се текст нашао на адекватном изворном месту (у задатку је видљиво са које интернет странице је преузет).
    Укупно, ни један од ова два текста не одговара мом литерарном укусу као ни мом мишљењу, иако се са оба аутора слажем по неким питањима и тврдњама.
    Сматрам да је коришћење латиничног писма економично у погледу брзине извођења самих графема (које су, мерећи дужине повучених линија које садрже, ипак краће од ћириличних). Слажем се да је вредност његовог ранијег коришћења у српском језику нешто чега се никако не треба одрећи или то заборавити. Латинично писмо не доживљавам „страним“ као што ни ћирилично писмо не доживљавам једино „нашим“ (српским). Неговање и потицање коришћења ћирилице у српском језику поздрављам, а упоредно (званично) коришћење латинице у српском језику подржавам.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: