Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

Језик и глобализација

 

   

 

МОЖДАНА ОЛУЈА: Шта је глобализација

 Термин глобализације или новог светског поретка, новог доба (New age) не мора нам нико посебно тумачити. О томе сви већ имамо неке представе, макар и предубеђења. Стога ћемо на почетку ове радионице, забележити своје прве мисли и представе о овом појму. Техником “мождане олује” тј. изненадне идеје (brainstorming) бележимо смислену реченицу или изразе које најбоље осликавају наше представе о појави глобализације, потпомогнуте рекламним филмом. Асоцијације бележимо на стикере. Разврставамо их на позитивне, негативне и двозначне ставове према глобализацији, и појашњавамо. 

  

Глобализација – циљ, средства, области кроз које се најлакше спроводи

Додатни извори

Милка_Ивић_Језик_и_глобализација

Ангела_Рихтер_Сусрет_култура_у_глобализацији 

Ангела_Рихтер_Jезик_и_глобализација 

Посебно је пожељна студија француског мислиоца, пореклом Пољака, коју је као невелику књигу објавила ИК Клио под називом Њу ејџ – идеологија новог доба (Београд, 2001). 

Нас занима глобализација са културолошког становишта јер је то и област језика и писма, као највиднијих обележја једне посебне (националне) културе. Језик и писмо су, дакле средства идентификације – културне, националне, а понекад, као на Балкану и верске. Истовремено, они су и средство комуникације, те на тај начин морају бити на удару процеса глобализације, јер се идеолози новог доба морају некако обратити људима. Језик и писмо због своје основне комуникативне функције морају бити или средство и оружје процеса глобализације. Уколико је то један језик, природни или некакав метајезик, процеси су лакши и брже ће се спроводити. И једно и друго на располагању је онима који их спроводе: енглески се наметнуо као глобални језик, а језик рачунара као метајезик. У том смислу, посебни национални језици сметња су процесима глобализације.

Но, нова идеологија уопште не мора имати исти однос према језику и писму у свим фазама процеса глобализације. Већ се више пута у историји или предисторији глобализације показало да постоје отпори против неких процеса, због чега планирани процеси морају да се преусмере и заогрну у ново рухо, промене стратегију, одложе рокове… Рецимо, глобализација у почетку може подржавати разноликост и културно богатство света, коме је својствено, између осталог, мноштво језика и писама; може се обраћати људима на њиховим језицима, а крајњи циљ јој може бити прелазак на један језик, постојећи или метајезик, или вештачки интернационални. Или, може одмах да крене са језичком асимилацијом, па пошто постоје отпори, да се заогрне у рухо тзв. глокализације (Клајн) којој је девиза: мисли глобално, делуј локално. Какве су наше претпоставке и гледишта о томе?  

     

Вавилонска кула и сан о заједничком језику

У складу са нашим личним представама и системом вредности, ми можемо заузети генерално негативан став према глобализацији и учитати опасност по језик и културу, а да он објективно не постоји, или још не постоји. Но. чињеница је да још од времена вавилонске куле, када је Господ, по библији, помешао људима језике, па се више не разумеју међу собом, човек сања да разуме оног другог који другачије прича и живи. Штавише, чезне да разуме шта му говоре и друга бића, шта је записано међу звездама, како сарађивати с Богом, ослушкује космичка кретања… Кад тако размишљамо онда би заједнички језик свих људи био остварење дуговековног људског сна о срећи.
Свака претпоставка има своју антитезу, па антитезу антитези. Овом сну можемо супротставити најобичнију стварност у којој свакодневно срећемо људе који причају истим језиком, али се не разумеју, и људе, који не причају истим језиком, али имају неки свој немушти језик (рецимо, воле музику) и одлично се разумеју. Да ли је заједнички језик свих људи гарант њиховог међусобног разумевања? Да ли евентуално будуће уједначавање култура води људе ка срећи, миру, задовољству? О тим и другим питањима можемо дискутовати.

 

Глобализација – унификација или јединство различитости

 На самом крају, редефинисаћемо своје ставове, свођењем проблема на опредељивање за алтернативу:

1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА = УНИФИКАЦИЈА
2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА = ЈЕДИНСТВО РАЗЛИЧИТОСТИ

Имајмо у виду да смо у претходним радионицама већ помињали неке светске организације и документе (Уницеф, Савет Европе и акт о језичком и културном образовању) који недвосмислено говоре у прилог различитости и развијања самосвести. Наравно, све то можемо посматрати као формализам и лицемерство са сасвим другим идејама. Ипак, у случају да се осећамо ускраћено и обесправљено, имамо званичне гаранције управо у актима овакве врсте.

 

ДИСКУСИЈА

Полазиште за дискусију могу бити парафразе два популарна сликовита виђења глобализације. Прво је изрекао један Србин, бивши министар просвете Републике Српске (Буха) на једном стручном скупу, а друго неки европски новинар. 

 

  1. Глобализација је кад у Америци једете хамбургер, у Грчкој гирос, у Немачкој кобасицу у лепињи, у Русији пирошке, у Србији лесковачке пљескавице или проју, у Италији пицу итд. Какво је задовољство јести хамбургер у Лесковцу?!
  2. Енглеска принцеза летовала је на француској обали трошећи новац са рачуна у швајцарској банци. Са својим латинским љубавником једно вече упутила се у јапанском ауту према Холандији и доживела судар. Хитно су је пренели у немачку болницу где је оперисао чувени руски хирург. На опоравку уз њу је био афрички врач помажући јој у рехабилитацији методама алтернативне медицине, и један будистички свештеник, помажући јој да ојача дух. То је глобализација!

Глобиш језик

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: