Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

Стори о српском ленгвиџу

Српски језик спада у језике са неумереним, неодмереним и, најчешће, погрешним коришћењем енглеског језика у сопственом. Ево неколико комичних примера из књиге Мила Медића Обмане и заблуде бранитеља страних речи:

  • Морала сам да бејбиситујем снајкину децу.
  • Тетка ду ју хев приглавке?
  • Немој да вокаш догове по грасу.
  • На трећи лајт скрени рајт.

 

 Стручна терминологија

 У свакодневном језику нам овакав језик делује смешно, али је јавни говор такође презасићен страним речима, али то сматрамо научним, не знајући да постоје државе које се за чистоћу и развој свог језика брину чак и тако што се и медицинска терминологија мора преводити на свој језик. Ево примера да то није немогуће ни у српском језику:

  • Латентне инфекције вирусом перзистирају у коинциденцији са хуморалним дисбалансом = Могуће заразе вирусом остају у случају поремећаја равнотеже течности.
  •  Клиничка презентација сугерира дијагнозу гастритиса или пептичког улкуса пре него неоплазме = Клиничка слика указује на дијагнозу запаљења желуца или чира пре него израштаја, израслине.
  •  Зону некрозе карактерише термичка денатурација протеина, са васкуларном коагулацијом у дијаметру до 1 мм = Подручје изумирања одликује топлотна разградња беланчевина са згрушавањем крвних судова у промеру до 1 мм.

Код нас се, на жалост, сматра да нисте довољно учени уколико не користите стручну терминологију без превода и одомаћивања (адаптације) преузетих стручних речи. Замислите која би олакшица била болеснима када би своје дијагнозе, које увек звуче застрашујуће услед неразумевања, и сами могли да разумеју. Или, како би рачунаре далеко лакше користили и разумевали начин функционисања да добију стручну треминологију преведену или бар одомаћену. 

 

Феномен културних грешака

 Како лингвистички контакти лако прерастају у лингвистичке конфликте најбоље показује феномен тзв. културних грешака. Познавање и коришћење других језика, страних, и богаћење свог језика позајмљеницама из других језика је чин личног напретка човека и чин напретка и отворености једне културе. Али, ако га стихијски користи у бити некултуран човек, полуинтелигент, он често чини тзв. КУЛТУРНЕ ГРЕШКЕ којима скрнави свој језик и културу, једнако колико и културу и језик којим се тобоже у свом напретку служи.

Културне грешке настају кад се у једном језику примењују језичка средства другог језика на начин који је стран једном од тих језика. Зовемо их културним, а не правописним, граматичким или стилским грешкама, јер показују недостатак ширих представа о култури језика, било свог било страног. Да би се културне грешке избегле, није довољан само билингвизам тј. солидно познавање оба језика, него и познавање обе културе, тј. уместо билингвизма бикултурализам.

 

Културне грешке дешавају се на свим нивоима језика

  1.  на нивоу писања:  преузимају се слова из енглеске латинице кад се пише хрватском латиницом, чак и српском ћирилицом (еxpres restoran); пише се у оригиналу, не поштујући норме српског језика (e-mail, i-mail уместо имејл); не поштују се правописна правила (2. Маја у 19:30 уместо 2. маја у 19.30), СD уместо це-де…
  2. на нивоу изговора: пи-ер (publik relation) уместо пр, ди-џеј, боинг 7-6-7 уместо боинг 767
  3. на нивоу граматике: гласови за и против, пре и после састанка, контактирати шефа кабинета уместо гласови за и гласови против, пре састанка и после састанка, контактирати с шефом кабинета…
  4. на нивоу семантике: акција наспрам распродаја; трибунал наспрам суд; тендер наспрам конкурс; мониторинг наспрам праћење; ауторизовани дилер наспрам овлашћеног продавца; паралелна употреба домаће и стране речи с истим значењем: обука и тренинг, лоциран и пронађен; имплементација и примена, колаборација и сарадња…
  5. на нивоу прагматике: Могу ли да вам помогнем уместо Изволите; Моје име је уместо Зовем се, ја сам… Мислите о томе уместо Размислите; Забрањено пушење уместо Не пушите

Када су  англицизми неоправдани, а када оправдани? 

сасвим неоправдани:

  • када већ постоји одговарајућа српска реч: менаџмент (пословодство, руководство, управљање), имплементација (домаће спровођење, примена одомаћена реализација), хармонизација (усклађивање, усаглашавање), борд (одбор), кастинг (аудиција), картриџ и погрешне варијанте кетриџ, кертриџ (патрона, касета), фан (обожавалац), трафикинг (трговина људима), пасворд (лозинка, шифра), порт (утичница), рибон (трака), кулер (вентилатор, хладњак), дестинација (одредиште)…
  • статусни термини: вау, супер, фенси, аут, ин, кул, океј, екстра…

неоправдани

  • када се може превести: хендаут (изручак),  принтер (штампач), кол-центар (позивни центар), опен деј (отворени дан), билборд (рекламни пано), инклузија и ол-инклузиве (укључење, свеукључујући)

условно оправдани

  • када нуди лакше и брже изражавање: ПР за службу за односе с јавношћу, сцифи или СФ за научну фантастику, хајфај за високу верност, хорор-филм за филм страве и ужаса, курикулум за наставни план и програм, афтершејв за лосион после бријања, бичволеј за одбојку на песку…

оправдани

  • када уноси нову нијансу значења у систем српског језика: вокмен (није исто што и касетофон), бејбиситерка (није исто што и дадиља), хамбургер (није што и пљескавица), лаптоп (рачунар), дисплеј (није исто што и екран), дил (није исто што и договор, споразум), ђус (није исто што и било који сок)…

сасвим оправдани

  • када уноси потпуно ново значење у систем српског језика: џетсет, таблоид, интернет, евергрин, микрочип, бестселер, модем, скенер, тонер, мобилни, камкордер, факс…

 

 

ЗАДАТАК ЗА РАД У ПАРУ – Наведите што више примера:  

  1. лингвистичких контаката – неизбежних утицаја једног језика на други, који је такав да на тај језик утиче позитивно: развија га и обогаћује
  2. лингвистичких конфликата – непожељних утицаја једног језика на други који утичу тако шта тај језик разарају, замењују и постепено заузимају његово место.  

 

Информатичка терминологија

 Наука у којој се у последњој деценији највише преузимају стручни термини, јер је у наглом развоју, јесте информатика. Нагли развој ове науке и примена рачунара у свим сферама живота служи као изговор да се стручна терминологија прихвата, не поштујући језичка правила. Она се готово редовно наводи у оригиналу (енглеском), често погрешно. Не постоје ни покушаји да се преведу чак ни оне речи које постоје у српском језику па се тако, примера ради, документ принта или принтује (штампа) и сејвира (чува, памти), иако постоје одговарајуће речи у српском језику. Сам термин рачунар, убеђују нас “стручњаци”, није исто што и компјутер. Хрватима не смета да га зову рачунало и да сви знају да је то направа која није само за рачунање тј. математичке операције. У свему томе најгоре је што се у пракси најчешће дешава да нити се реч правилно пише у оригиналу, нити се преведе, нити одомаћи, па настају ругобатни хибриди као што је врло фреквентан термин електронске поште или имејла (Шипка, Клајн: и-мејла) који се најчешће не пише ни на српском, ни на енглеском, него нешто између: I-mail, наспрам енглеског E-mail. Уза све то, иако је то наука која нагло напредује и све су мање препреке да се користи писмо српског језика –ћирилица, у свакодневној употреби и даље се највише пише латиницом и то неком непостојећом: није ни хрватска, јер нема дијакритичке знаке, а није ни енглеска, јер не користи сва слова енглеске латинице. 

Преведи или одомаћи

 Кад све то саберемо, произилази да је нова наука дошла да сломи здрав разум  и учини нас информатички писменим, а језички потпуно неписменим. А то није, нити сме бити циљ ниједне науке, а камоли општег напретка. Шта нам ваља чинити са стручном терминологијом из области информатике? Нити је она компликованија од стручних термина других наука, нити иједна наука сме да накази језик и културу зарад свог развоја. У српском језику постоји вишевековна нормирана пракса да се стране речи преводе уколико је то могуће; ако не, оне се преузимају и одомаћују. Одомаћивање подразумева писање онако како читамо (фонетски) и усклађивање са сопственим фонетским системом (ако је, рецимо, сугласнички скуп немогуће изговорити без тешкоћа, допуштено је убацивање једног самогласника; или, полугласи из страних језика замењују се нашим самогласницима). Да не би било забуне, увек се преузета реч може написати изворно у загради. Ништа једноставније од тога. Природно, на српском пишемо ћирилицом, у оригиналу – писмом језика из ког је реч преузета.  

ВЕЖБА: Будите писмени у сваком погледу: и букварски и информатички!

Рачунарска (не)писменост_стручна терминологија

Проверимо колико поштујемо норме и дух сопственог језика у стручној рачунарској терминологији.

 

Угроженост писма – српске ћирилице

Уз проблем нестајања језика јављају се и други сепаратни облици као што је угрожавање националног писма. По лингвистима српски језик не спада у најугроженије језике, засада, јер његових говорника има око дванаест милиона. Но, парадоксално, они сами не користе своје писмо, те је оно угрожено. Разлози за угроженост српског писма у блиској прошлости се могу наћи у државном, планском и свесном минимизирању ћирилице у време заједничког српскохрватског језика, али данас заиста представља парадокс да га сами корисници не користе, као и то што држава ништа не предузима, чак ни после новог Устава, по ком је ћирилица једино службено писмо. Још је парадоксалније да неки стручни пројекти, започети у време заједничког језика, излазе код нас и даље као српскохрватски (етимолошки речник српскохрватског језика), а кад не пише тако, онда, као у време отвореног прогона српског језика, аутори зазиру од помињања назива српског језика, па пишу – наш језик. 

Додатни извори: Документе који на популаран начин говоре о најчешћим заблудама којима се правдају они који заговарају тезу да је ћирилица препрека за напредак

О_чувању_српског_писма                       O_чувању_српског_језика_Чаркић 

 

Ћирилица и информационо окружење

 Ни Грка, који користе алфабет, нема више од народа који користе ћирилицу, па се Грци не одричу свог писма зарад напретка или зарад информатике. И када је реч о писму, постоји брига и држава и саме информатичке технике за писма различитих језика. Сетимо се Гугла, који сада подразумева да се на њему подаци могу претраживати и ћириличним писмом, а до пре деценију је то било готово незамисливо. Руси већ одавно имају ћириличне софтвере, а државна мобилна телефонија не подржава уопште латиницу. Недавно су и Бугари поднели захтев Савету Европе у ком објашњавају да је њихово писмо дискриминисано јер су ћирилични знаци скупљи у комуникацији мобилним телефоном, те траже да се цене изједначе. Савет Европе је потврдно образложење Бугара да се ради о дискриминацији писама.

Код нас је размишљање у том смеру почело тек почетком овог миленијума. Одржано је неколико научних и стручних скупова са темом ћирилице у информационом окружењу: Српски језик и писмо у 21. векуЋирилица и савремене ИКТ, Интернет и ћирилица, Срби губе своје писмо.

Данас се већ могу наћи и украсни ћирилични фонтови. Популарисању ћириличних фонтова својевремено су допринели конкурси Карић-фондације. На Гуглу се може претраживати и ћирилично, штавише, Гугл на српском аутоматски нуди ћирилицу.

 

Дигитализација језика = будућност језика

 Утицај технологије важан је и за лингвистику тј. за еколошку лингвистику. Ширење језика је одувек било потпомогнуто  цивилизацијским  тековинама, поготово ако се у дефинисању цивилизације приклонимо једноставној дефиницији да је то скуп акумулисаних  иновација. Интернет је, у првом моменту, допринео  томе да мислимо како ће енглески језик коначно постати језик глобалне комуникације. Данас, међутим, има више веб-сајтова на језицима који нису енглески, каже статистика.  „Смрт даљине“ коју је, метафорично речено, донео интернет  није значила и убрзано нестајања језика, како је изгледало у почетку. Интернет, заправо, пружа нову шансу угроженим језицима уколико је препознају, и, наравно, уколико говорници тог језика желе да у тој светској глобалној мрежи виде и препознају своју шансу, и пруже и обогате свет својим језиком и писмом; уколико не желе да се безимени стопе.

У целој причи са информационим технологијама највише наде улива начин на који оне каналишу знање. Локализација, као прилагођавање неког производа циљном језику и култури, све је значајнија, тако да се може сматрати читавом једном граном индустрије. Она је и профитабилна што је свакако добар разлог да „глобалне силеџије“ не заустављају процес јер ће угрозити интересе неког корпорацијског профита, а то се не дира. Има и своје удружење ЛИСА (Localization Industry Standards Association), што значи да се плански и организовано спроводи. Насупрот глобализацији, схваћеног као прилагођавање тржишних стратегија захтевима неког региона, и интернационализацији, схваћеној као дизајнирање неког производа с циљем да се он што ефикасније прилагоди локалним захтевима, локализација се прилагођава и култури. Клатно се тако вратило, бар на трен, са глобалног на локално. Док још траје, језици имају шансу да преживе, чак и да се ревитализују у условима савременог информационог друштва. Тзв. мали језици имају шансу да изађу из области фолклора и уметности и покажу своју виталност у новим условима.

По еколингвистима, има неколико фактора који доприносе ревитализацији угрожених језика. Један од њих је успех и признање у ширим размерама, ван своје државе матице, говорника тог језика, који га се не стиде, него се њиме поносе. То ћемо лако разумети када се присетимо успеха наших спортиста, поготово оних који својим целокупним понашањем сведоче културу из које долазе. То исто се може рећи за успехе појединаца или група на плану информационе технологије. Да ли ће то бити један од првих ћириличних портала као што је Растко, или успех наставничког или ученичког тима у примени ИКТ у образовању; или тима ентузијаста који ће међу првима у Европи правити тродимензионалне Гуглове мапе, свеједно је. Сваки од тих успеха, уколико истовремено сведочи своју културу, језик и писмо на првом месту, успех је и саме те културе и језика у њој. Као још један фактор ревитализације еколингвисти помињу дигитализацију речника: програми за проверу правописа, дигитални корпуси стручних знања различитих области, образовни дигитални материјали и они за самостално учење…

Због тога је спрега лингвистике и информационих технологија врло важна за очување и локалне, а самим тим и светске културне баштине. Уређен језик, наиме, има три вида:

  1. писани
  2. говорни
  3. дигитални

Писани вид је стандардизован и нормиран, а процес стандардизације не прати у стопу све промене у језику, мада непрестано траје. Стандардизацијом писаног вида језика контролишемо и каналишемо промене у језику, па и оне нежељене. Говорни вид језика је слободнији, раслојен, не подлеже толико нормама. Дигитални вид, пак, обухвата и писани и говорни вид језика. Што пре један народ, или стручњаци тог народа схвате да је у дигитализацији језика будућност тог језика, то ће тај језик бити виталнији. Подразумева се да су приоритети у дигитализацији језика његови речници, дигиталне библиотеке, архиве итд.

Ако судимо по свести о потреби дигитализације језика и активностима врховних институција, српски језик није виталан у том смислу, али није потпуно ни изгубљен на том плану. Државни или институционализовани план тек се помаља, али зато увек има појединаца и група који раде на дигитализацији језика. Осим оних безимених ентузијаста који локализују рачунарске програме на српски језик, вредан је помена рад Милорада Симића из Института за српски језик. Он је сам, без институционализоване подршке, започео велике пројекте електронских речника српског језика (Вуков Ријечник, Рјечник из књижевних старина српских, Латинско-српски речник), Географску енциклопедија насеља Србије, правописног речника српског језика и завршио програм за коректуру и исправљање грешака у српском језику РАС, који не одговара променама у рачунарском свету, те је вечито у развоју, али је подухват, свеједно, вредан дивљења. 

Мајкрософт у Србији и Учитељски факултет у Београду започели су дугорочан пројекат  дигитализације и популаризације српске књижевности АСК, која садржи истовремено записе на српском језику ћирилицом и енглеском језику. Народна библиотека Србије споро, али сигурно дигитализује своје највредније примерке.  

Кад помислим да мој језик више не живи, прође ме језа дубља од оне коју ми у кости тера помисао на моју сопствену смрт, јер су у смрти мог језика окупљене и смрти свих мојих – рекао је шведски писац Џејмс Коломан. Из његових речи јасно је да је дигитализација један од начина да нас наш језик надживи и да не осетимо такву егзистенцијалну језу.

ДИСКУСИЈА: Којим писмом пишемо и на ком језику

Српски језик је по нечему јединствен на свету. Нажалост, ни по лепоти, ни по развијености, ни по броју речи, него по томе што једини упоредо и дуго користи два писма као своја, и то много мање оно које свет сматра да је његово- ћирилицу, а много више туђе – хрватску латиницу. Било је у историји случајева да један народ договором напусти коришћење једног писма и пређе на друго, или да због притисака не сме једно време да користи своје писмо, али дугогодишњег, упоредног коришћења два писма. Преседан да нећемо да користимо писмо свог језика, а нико нам не брани, чак нас светским стандардима везују за то писмо, човечанство није запамтило. Обично се у историји радило о обрнутом случају. Зато је питање за дискусију: Којим писмом пишеш на српском језику и чиме се при томе руководиш? Који су твоји разлози, а знаш ли званичне ставове? Преиспитајмо своје ставове и своју праксу сада када знамо шта све утиче на одумирање или смрт језика. Укључите се у дискусију о томе којим писмом пишемо.

СИМУЛАЦИЈЕ: групни задатак решавања могућих школских ситуација

Симулације

2 responses to “Стори о српском ленгвиџу

  1. Биљана Лукић 24. мај 2012. у 14:05

    Посебно ми сметају изрази бај д веј, (бек)стејџ, сонг (песма), шопинг мол, а ту су и буџет (новац са којим располажемо), корн флекс (кукурузне пахуљице), бејби (драга), конзумирати (пробати), липиди (масти), континуирано (стално), бос (газда) и нажалост још много тога.

  2. Nada 18. децембар 2014. у 17:26

    На данашњи дан је потписан први “муниципални уговор“ (за који сам ја чула)😀. У Чачку.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: