Матерњи језик и лингвистичка екологија

програм стручног усавршавања

О програму

 

Потреба за програмом

Програм стручног усавршавања Матерњи језик и лингвистичка екологија настао је као одговор на актуелну ситуацију многих језика у свету. У времену у којем нам прети глобално отопљавање, природне катаклизме, уништење природе, човечанству прети и нестајање језика. Научници тврде да у последњим деценијама нестаје, у просеку, два језика месечно. Актуелна језичка ситуација српског језика, али и других језика чији говорници живе и користе свој језик у Србији, упућују нас на промене које воде лаганом одумирању и тих језика. Српски језик, уз то, прати и нагло нестајање писма – ћирилице, што је по много чему јединствена појава у свету. 

Тако је настала и млада научна дисциплина лингвистичка екологија. Она је, заправо, део социолингвистике јер се ради о друштвеном феномену колико и о самој науци о језику. Друштвени односи и кретања, наиме, утичу на судбине језика у савременом свету, а одговорност за њихов опстанак није само на лингвистима, него на свима. Као и екологији (заштити животне средине), лингвистичкој екологији, као младој научној дисциплини, циљ је да нестајуће језике покуша заштити и сачувати. Научници чињенице и појаве могу описати, пописати, анализирати узроке, предочити последице, предложити мере, али сами језике у нестајању не могу сачувати, јер то зависи од многих других фактора. Пре свега, зависи од односа самих говорника према свом језику. Отуда и назив програма доводи у везу матерњи језик и лингвистичку екологију.

 

Циљеви програма

Најбитнији фактор у очувању језика су говорници тога језика. Због тога је циљ овог програма да освести говорнике и развије им одговорност за очување свог матерњег језика. Та је одговорност код запослених у образовању појачана, јер  својом свешћу и одговорношћу у позицији су да утичу на младе нараштаје. Како језик и писмо нису само основно средство комуникације (говорни, писани, дигитални вид језика), него и националне и културне идентификације, можемо рећи да је њихово очување и најбитнији општи задатак и дужност сваког наставника. Осим као уставно право и људско право по многим међународним документима – право сваког да негује свој језик и културу, овај задатак, циљ и дужност ни у једном програму или акту нећемо наћи прописане, јер се он подразумева. Он је наша етичка дужност, за коју нису потребна знања већа од елементарне писмености и опште културе. Полазећи од њих програм нуди најосновнија култоролошка сазнања, на основу којих полазници сами закључују којим се научним премисама приклањају, по научним критеријумима утврђују у каквом је стању њихов језик и писмо, препознају појаве из језичке праксе, разматрају унутрашње и спољне узроке постојећег стања и доносе личну и професионалну стратегију за побољшање затеченог стања тј. очувања сопственог језика и писма. Крајњи циљ јесте да новом, развијенијом свешћу након семинара, мењају, прво, своје навике штетне по језик и писмо, а затим утичу на своје ученике и околину.

 

Циљне групе

Зато овај програм није намењен само наставницима српског језика, него свим запосленим у образовању, иако се програм налази у сету програма за предмет српски језик, јер нити се само односи на српски језик, него на све матерње језике, највише на српски; нити су за језичку ситуацију одговорни само наставници српског језика; нити је они сами могу побољшати. У много сређенијим друштвима, већим и утицајнијим народима постоје сличне језичке промене које воде ка  одумирању језика. Држава и њене институције у многим земљама законским и другим мерама штите и брину се за очување матерњих језика. Томе се придружују и многе светске организације које својим конвенцијама, протоколима, апелима, празницима и на сличне начине поспешују ове намере. Код нас, нажалост, држава не стиже или не жели и да се бави овим питањем, а научна јавност је спора и подељена по многим питањима. Стога проблем и дужност очувања језика јесу и остају дужност сваког појединца, а поља деловања – професионални и лични живот.

 

Трајање и начин остварења

Програм је модуларан и траје 8 + 7 сати.

  1. Модул 1 траје 8 сати и спроводи се кроз пет једноипосатних радионица. Радионице подразумевају да кроз процес сазнавања језичких појава и освешћивања свог и односа заједнице према њима, полазници сами пролазе кроз низ вежби, које раде појединачно, у пару или групи. Научно поткрепљење за радионички посматране и анализиране појаве добијају на почетку или на крају саме вежбе, познатим техникама: дискусијом, асоцијативним низовима, кратким упитницима и њиховом анализом, разврставањем и апстраховањем добијених конкретних одговора или искустава, дописивањем и вишеструким изборима понуђених могућности итд. 
  2. Модул 2 подразумева примену програма након 1. модула. Полазницима се оствља рок од две седмице до месец дана да програм примене у настави, ваннаставним или слободним активностима, у свом раду и животу. На завршном сусрету свако од њих презентује свој рад на начин који жели: панел-постером, ППТ, фотогалеријом, описом активности, документацијом… За остварење активности рачуна се 3 сата, а за завршни рад и сусрет 4 сата, што је заједно 7 сати за 2. модул.

Полазници не морају завршити други модул. У том случају добијају 8 сати, а ако заврше и други модул добијају свих 15 сати.

 

Аутори и водитељи

Аутор програма је Славица Јурић, мр књижевних наука.
Водитељи радионица и реализатори програма су: мр Славица Јурић, Драгана Менчик,  спец. Славица Гомилановић. Славица Јурић ради као школски библиотекар у ОШ “Свети Сава” у Бачкој Паланци. Драгана Менчик ради у истој школи као учитељ,  Славица Гомилановић ради у ОШ „Ђура Јакшић“ у Орешковици.  

 

Институције које подражавају програм су ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке.

Програм се као изборни налази у Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2010/2011. под бр. 13.

 

%d bloggers like this: